Srebrni Tigar

Postovi

Leto

Leto je blizu. Kalendarski, a i na svaki drugi način. Sezona je. Samo radnici u zimskim turističkim centrima, na severnoj polulopti koji nemaju glečere, nisu u gužvi. Nije dosadno, a zna da bude i uzbudljivo katkad. Nekad i nekome, uzbudljivo stalno. Ili to, prosto, dolazi s godinama. Nemam pojma. U svakom slučaju zajebano. Nekad ne možeš lagano ni da napišeš ni da izgovoriš misli koje osećaš povodom nekog pitanja. Dramskog ili ne, svejedno. Teško je.

U svakom slučaju, menjaš se. Neko zagleda ispod kola pre nego što u ista uđe, a pre to nije radio. A neko, kada želi nešto da kaže, više ne piše blog nego svira. Sam. Gitaru. A neko pak, radi i jedno i drugo. I radi u kafiću pride.

Ima preko pola godine kako hvatam sebe, da kad ulovim vremena da budem sam, to vreme provodim svirajući gitaru. Sam. I super mi. Misli odlutaju vanprostorno i vanvremenski. Odvojim se od svega.

I primetio sam po akordima koje sviram da nisam u kurcu baš. Recimo, ni jednom mi se nije desilo da počnem neku stvar iz D-mola. Takve stvari ne postoje u mom repertoaru. Ne zato što ja neću, nego zato što mi ni jedna nije zapalo za uvo. Nekako su plačipičkaste. Ne prija mi.

Više mi odgovara D-dur ako ćemo o D da pričamo.

No, nisam hteo o tome. Htedoh reći samo, da mi se čini da je najbitnije da čovek veruje da je na pravoj strani i na strani prava, štagod radio. I da veruje da je ono što čini pravedno, i pred Bogom i pred ljudima. Svirao gitaru, radio u kafiću, gledao ispod kola, postavljao bombe, premlatio nekog, udelio sirotinji, slikao, palio, žario, svejedno je. Bitno je verovati, s razlogom, da nas ima više.

U to ime živeli!

Objavio Srebrni Tigar u 9. jun 2009 18:08:37 | 4 komentara

Sama! I super mi je! I volim D - mol, nije baš plačipičkasto!!!
Ima nas i živeo!!!

Objavio jesen_u_meni u 9. jun 2009 21:19:48

Sam, s nekim, isti mi je k... kad nisam slobodan, nego moram da radim kao rob za korporativne kapitaliste koji su pri tom debili možda veći i od pokojnog Slobe.

Objavio Erazmo u 11. jun 2009 0:52:38

Sam, s nekim, isti mi je k... kad nisam slobodan, nego moram da radim kao rob za korporativne kapitaliste koji su pri tom debili možda veći i od pokojnog Slobe.

Objavio Erazmo u 11. jun 2009 0:52:39

****
Da li ste znali da sada možete poslati lažne emailove sa apsolutno bilo koje email adrese? Već imaš neke ideje? Imaš ideju koga da ložiš? http://www.myanonymousmail.co.cc - potpuno BESPLATNO, nema registracije, samo ukucate To, From, Subject i Message i kliknete Send. Ništa lakše!

http://www.MyAnonymousMail.co.cc

Objavio Anonymous (Neregistrovan) u 5. januar 2010 14:27:55

Bogoljuba Karića ponovo možete dodati kao prijatelja na \"Fejsbuku\" (FaceBook)

Rado bih sad opsovao i počeo tekst. Biiiiiiiiiiiiiiiiip, ni fejsbuk nije više što je bio. Ima ono tamo na fejsbuku kad neko ima Page, pa možeš da postaneš njegov/njen/njihov Fan. Za ovih malo jače od godinu dana, lično sam postao Fan od jedne muzičke grupe, američke, i pre neki dan, u znak solidarnosti, u želji da mu pomognem kad mu je najteže, postanem fan Roda Blagojevića. Jedan od dve hiljade sedamsto i kusur fanova. Dobro sam se osećao, pomogao sam rodu svome, čestitome i prevrednome Rodu Blagojeviću, kome dušmani napakovaše na pravdi Boga jedinoga.

Od tada, Fejsbuk me redovno obaveštava o mojim prijateljima koji su nečiji fanovi. Obično obaveštenje smeste sa desne strane prozora.

Malopre sam dobio obaveštenje da mi je 6 prijatelja fan Bogoljuba Karića.

Ne budem ja lenj, kliknem na obaveštenje i pravo na profil čestitoga i prevrednoga Bogoljuba Karića, kome dušmani napakovaše na pravdi Boga jedinoga.

Za razliku od Roda Blagojevića koji ima samo jednu fotku, porodičnu onako, svi skockani, žena, deca, on, američki san u malom, Bogoljub ima dva albuma.15 fotki. Glavna slika mu je ona kad se udje u profil. On i Ustav u rukama. U albumu portreti, od tri fotke, ističe se ona gde me podseća na Džejms Bonda u onom filmu kad na početku, u avionskom napadu, ubijaju skoro sve na jahti kod nekog grčkog ostrva. U albumu porodica, pak, do izražaja dolazi ona, i toplo je preporučujem, gde on i Milanka plešu.

Iako ima nešto manje fanova od Roda Blagojevića, dve hiljade sto i kusur, Bogoljub je voljen, ostavljaju mu fanovi poruke na zidu, čestitaju rođendan, raspituju se za njegov broj mobilnog telefona, pozdravljaju, sve kako treba.

U želji da što bolje sagledam profil, kliknuo sam na vju apdejts i tamo video vrhunac apsurda. Pejstovano: „Bogoljuba Karića ponovo možete dodati kao prijatelja na \"Fejsbuku\" (FaceBook), Tuesday, March 3, 2009 at 6:06pm”.

Prvo mi je bilo smešno, a onda sam počeo da se plašim. Gde sve to ide upizdu materinu!?

Kod jedne drugarice sam video aplikaciju gde te smeste u mrežu društvenih kontakata preko tvojih prijatelja, pa prijatelja prijatelja, i tako dalje, pa teorijski, možeš da upoznaš Papu, Obamu, Osamu, možeš da jebeš Anđelinu Džoli, jer ju je već overio jedan Srbin u Njujorku ranije, možeš da se podaš Ben Afleku ako ti se sviđa, možeš da doturiš plastični pištolj Šešelju i heroin Legiji, možeš da postaneš Bogoljubav fan. Svašta možeš. Teorijski. Virtualno. Na prvi pogled!

A od gledanja nema selameta! Ili možda ima...

Objavio Srebrni Tigar u 15. mart 2009 13:14:21 | 6 komentara

pa ne reče nam, jesi li ga dodao ?

Objavio anagama (Neregistrovan) u 15. mart 2009 23:32:19

hahaha! dobar si! ;) haha

Objavio ludaja u 15. mart 2009 23:48:07

Prijatelju, ja bih Andzelinku omlatio kako god, pa makar to bilo i virtuelno. Bogoljub je car, poslacu ti na emajl sliku dinastije Karic iz nekih davnih vremena da vidis (ako vec nisi video) kakvi su to Shabani bili. Zakljucak, lova je cudo. Pozdrav
P.S. Jesi li jos u kraju?

Objavio Bg taksista u 19. mart 2009 19:38:40

O, pa ti si živ i zdrav, junače? :o))) Pa, fejs svakako samo lsuži za slanje hrrrrrpe slatkiša, hranjenje virtuelnih kučića i ubijanja vremena ono,kad ga baššš imaš, a kako ide proljeće...ihhh, koj' će i da poviri na fejs? Uh uh,skrušeno priznajem - ja- samo da bih nahranila virtuelno kuče ...:o))

Srdačan pozdrav :o))

Objavio TrenMira u 19. mart 2009 21:02:10

Grb porodice Karić već znaš, i to ti je na ovom linku:

http://www.karicfoundation.com/Slike/grb.gif

Preuzmi ga, ako hoćeš.

I da ti napišem o grbu predsednika izvršnog veća AP Vojvodine Bojana Pajtića. Ide ovako:

ŠTIT - 'U plavom polju dva zlatna ukrštena turnirska koplja sa zlatnim trouglastim zastavama i u zaglavlju srebrna glava jednoroga zlatnog roga, grive i jezika'

ŠTIT je okrunjen baronskom krunom.

ŠLEM - srebrne boje, sa zlatnim vizirom, okrunjen zlatnom krunom. Iz krune raste zlatni uspravni lav koji drži srebrni mač zlatne drške.

PLAŠT - zlatno-plave (s desne strane) i srebrno-crvene boje (s leve strane).

ČUVARI - dve srebrne guske koje kljunom drže štit.

PODNOŽJE - njiva u prirodnim bojama, sa nekoliko pšeničnih snopova (sa zastavama nacionalnih manjina).

GESLO - 'RADI ZA NAS'

Grb je primljen 2004.godine, i to švedskom baronskom titulom, kada je Bojan Pajtić postao predsednikom izvršnog veća AP Vojvodine. Bez reči (ne znam, nemam pojma i sl.) ćeš mi opisati značenja elemenata na grbu, može?

I o Bojanu Pajtiću pročitaj na ovom linku:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Бојан_Пајтић

I za 'Belo koplje':

Režiser
NJEGOSLAV FLANJAK

Scenario
MILUTIN KLISURIĆ
MIRKO ĆIRIĆ - 'ĆOSA'
ZLATOSAV MILANOV

Glasovi
MARKO ŽIVIĆ (Pankracije Belokopljanski)
BRANIMIR BRSTINA (Konj Nevis)
BORO STJEPANOVIĆ (Pino)
VOJIN ĆETKOVIĆ (Trevor Peti)
NEBOJŠA GLOGOVAC (Predsednik Lože Porodice Mirnih)
DAMJAN KECOJEVIĆ (Gantom)
SUZANA LUKIĆ (Princeza Karita)
BRANKO VIDAKOVIĆ (Veštac Mardžori)

... I drugi glumci iz vojvođanskih pozorišta, i užičkog, naravno (Nenad Jovanović, na primer).

Muzika
NEMANJA MOSUROVIĆ

Produkcija
BS GROUP
2009.

Premijera filma je u aprilu ove godine. Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?

Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK

Objavio Vuk91 u 20. mart 2009 19:30:34

Objavio Vuk91 u 20. mart 2009 19:30:38

Život piše priče

Baš me nešto poteralo sa bivšim i sadašnjim predsednicima u poslednje vreme. Prvo je Dobrica Ćosić popio pivo brže od mene. Onda mi je Predsednik namignuo na jednom javnom skupu. I na kraju me iznervirao, a potom oraspoložio Lukašenko.

Krenem ja s’ planine juče, kad blokiran put. Ljubazni pandur mi reče da ne mogu na Brzeće, a ja baš želeo da na Brzeće udarim. Uto se setih da možda Lukašenko ide kući, upitah pandura „jel to Lukašenko ide?“, „ma ide, daleko mu lepa kuća, po ceo dan je pio i zajebavao se, a obično uveče oko pola 12 bi poželeo da skija“ uzvrati pandur. „Znači težak neki čovek“, nasmejah se, „ne zajebavaj, nego parkiraj kola sa strane“, za nijansu oštrije reče pandur.

„Jel može ovde“ pokazah levo.

„Može, ajde“

I zaglavim. Onda su iz nekog civilnog džipa izašli uniformisani i odglavili dok se Lukašenko udaljavao uz sirene.

Sačekah još pola sata odglavljen, a parkiran i na kraju odblokiraše pravac ka Brzeću. Prva, kuplung, druga, kuplung, treća, i kod onog jezera kad se siđe s’ planine opet blokiran put. Lukašenko svratio u kafanu i saobraćaj je stao. Najebah mu se majke diktatorske i bahate, kad otkočiše put. Nađoh se u Lukašenkovoj koloni od oko 15 automobila, sa još dvojicom nepozvanih u kolonu, u džipovima.

I onda pesma. Ovi što idu iz suprotnog smera, sklonjeni sa puta, čekahu da prođemo, ovi što ih sustigosmo u istom smeru, takođe čekahu pored puta, babe mašu, ja otpozdravljam. U Kruševcu kroz najmanje 6 crvenih semafora prođosmo, panduri na raskrsnicama usmeravaju, onda uđosmo u Čićevac, mašu devojčice, panduri pozdravljaju, a ja na glavi naočare za sunce sa nekim narandžastim elementima, smeškam se i uživam u Lukašenkovom daru.

Rastali smo se u Pojatama na naplatnoj rampi. Lukašenko je preko Niša otišao u Belorusiju, a ja kući.

Objavio Srebrni Tigar u 7. mart 2009 15:56:53 | 14 komentara

e moj, Pinki... zadovoljna sam jer si ispostovao cicevacke omladinke! :)))

Objavio maqa u 7. mart 2009 17:42:17

ubise te predsednici...

mada, nije tebi ni tako lose....

Objavio tataduki u 7. mart 2009 18:14:18

Bliže bi ti bilo da si išao na Pazar pa do Crne Gore i onda nazad preko Kokinog Broda, Zlatibora, Užica pa kući :))

Objavio Ma nisam anoniman nego nije važno (Neregistrovan) u 7. mart 2009 23:50:09

Da nisi mislio da život piše romani ?

Objavio Onaj isti od malopre (Neregistrovan) u 7. mart 2009 23:51:28

Живео Лукашенко! Живела Белорусија! Урррра!

Objavio hamlet u 8. mart 2009 5:50:32

Živela Tajči! Živeo Tajland!

Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 8. mart 2009 14:11:41

:)))) Ćićevac, ne Čićevac. Lijepoooo. U šestoj rečenici sam pročitao Brzeće Dudarim, na kraju rečenice, i ovu priliku koristim da ga pozdravim. Živeo Luk Skajvoker! Živeo Luksemburg! Urrrra, ggggan!

Objavio dare u 8. mart 2009 14:58:35

Voliš putovanja, znači. Lepo od tebe, moj prijatelju. Tvoja slika na blogu je veoma slična slici na mom blogu.

Za 'Belo koplje':

Režiser
NJEGOSLAV FLANJAK

Scenario
MILUTIN KLISURIĆ
MIRKO ĆIRIĆ - 'ĆOSA'
ZLATOSAV MILANOV

Glasovi
MARKO ŽIVIĆ (Pankracije Belokopljanski)
BRANIMIR BRSTINA (Konj Nevis)
BORO STJEPANOVIĆ (Pino)
VOJIN ĆETKOVIĆ (Trevor Peti)
NEBOJŠA GLOGOVAC (Predsednik Lože Porodice Mirnih)
DAMJAN KECOJEVIĆ (Gantom)
SUZANA LUKIĆ (Princeza Karita)
BRANKO VIDAKOVIĆ (Veštac Mardžori)

... I drugi glumci iz vojvođanskih pozorišta, i užičkog, naravno (Nenad Jovanović, na primer).

Muzika
NEMANJA MOSUROVIĆ

Produkcija
BS GROUP
2009.

Premijera filma je u aprilu ove godine. Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?

Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK

Objavio Vuk91 u 8. mart 2009 15:18:34

Objavio Vuk91 u 8. mart 2009 15:18:36

Maqa, fin sam ja mladic! :)
Cale, pusti predsednike nego mi trebas nesto poslovno... apropo svadbe
Anonimni nevazni, cudni su putevi Gospodnji. ;)
Hamlete, nedostajao si mi! Stvarno! Pozdrav!
Anonimni, ziveo Stari vek i latinski jezik!
Dare, ziveli Bob Ziveli i Dzon Lenon! I umrli, ali ne u istom danu! Zivela sloboda!
Vuk91, marketing je zivot, Partizan i Zvezda su sitnice! ;)

Objavio Srebrni Tigar u 8. mart 2009 22:04:41

Fin neki covek taj Lukasensko :-)

Mada ja bas kad sam zapevao borbene komunisticke i partizanske na zici, zignu me groznica od tricavih 40 stepeni...

Objavio elektroblog u 10. mart 2009 10:02:20

:o))))

Objavio TrenMira u 12. mart 2009 19:59:32

Život piše stripove!!!

Objavio TomSojer u 14. mart 2009 21:49:29

Imaš sreću što Gadafi ne voli sneg, inače bi se otegla kolona do Varvarina :)

Objavio gamet u 15. mart 2009 2:16:05

Literarni intermezzo

Hladno je ovih dana kao u Daleko je sunce, kad su se ono partizani smrzavali po Jastrepcu. I snežno. Belo. Klizavo je takođe, pa ako je loše sreće, čovek može da slomi i ruku ili nogu, ili, pak, oboje.

Bogu hvala, to se nije meni desilo. Niti kome drugom kog znam. Desilo se nešto sasvim suprotno.

U jednoj znamenitoj kafani, u centru grada, dok sam čekao grašak sa malom bečkom i paprike u pavlaci, pojavio se, glavom i nosem, sedom kosom i naočarima, poguren, al’ držeći, Dobrica Ćosić. “Otac nacije”, “Srpski Tomas Man” i sl. Leb te ne jeb’o…

Seo je tri stola od mene, pa nisam baš mogao da čujem šta li taj danas kenja o bilo čemu, ali sam mogao da vidim da matori cepa Jelen pivo u flajci. Godište moje bake (1921), sa svojih skoro 90 leta cepa Jelen, brže nego ja Tuborg, koji je pitkiji.

Svaka čast! Za poštovanje.

U stvari odlično. Školuješ se za kalemara, raspišeš se posle nekog rata tokom kojeg se smrzneš u planini na pravoj strani, dobiješ nagrade, citiraju te, postaneš akademik i ko zna šta sve još, prokenja te da postaneš predsednik države, leče te na VMA kad ti nešto zafali, ideš u kafanu sa mlađima od sebe, a ti si u životu samo želeo da kalemiš biljke, piješ pivo ispred Zadruge i pišeš. Super!

Kosovo je Srbija, sve ostalo je Dobrica Ćosić!

Objavio Srebrni Tigar u 18. februar 2009 17:29:09 | 11 komentara

barbarogenije cetvrtaste glave
tolstolobik iz nejasne poljane
imam i ja post o njemu
http://anarhoid.mojblog.rs/p-vreme-komesara/108860.html

Objavio anarhoid u 18. februar 2009 18:17:30

svaka čast ćosiću. mogao bi još jednom da presjednikuje.

Objavio MOJmentalni_kung_fu u 18. februar 2009 18:25:27

samo jos da mu nadjemo drzavu

Objavio anarhoid u 18. februar 2009 18:29:17

auuu lebac ti, muskarci znaju zasto.. :D
iskreno se nadam da si uzeo autogram za vreme smrti koja dolazi..

Objavio maqa u 18. februar 2009 19:43:15

Nešto je skoro imao otkrovenja o Solunskom frontu u novinama. Vreme smrti pamtim kao lektiru koja je morala da se pročita.

Objavio dzo u 18. februar 2009 20:08:58

Lik i po, nema šta....

Objavio TrenMira u 18. februar 2009 20:53:58

Pa ti pij tuborg i dalje

Objavio anagama (Neregistrovan) u 18. februar 2009 22:27:03

sto mu ne pljunu u pivo...zbogf njega zamalo da osinem popravni u gimnaziji...
zamrzeo sam srpski zbog njega... i sad mu se svetim...mislim srpskom... a i DC bih, samo nikako a naletim na njega...

Objavio tataduki u 19. februar 2009 10:46:28

Velik čovjek koji često
je pogrešno razumjene i tumacene u suprotnosti s obzirom na ciljeve koji su bili postavili.

Objavio jazatebe u 19. februar 2009 18:48:55

Bolje da si slomio ruku ili nogu nego sto si video matorog,a nisi pljunuo niti njega niti pivo njegovo!

Objavio Prijatelj (Neregistrovan) u 25. februar 2009 14:34:16

Dobrica? Pa on se bash nedavno uclanio kod nas!

Objavio Sindikat jebaca devojke srebrnog tigra (Neregistrovan) u 25. februar 2009 14:38:43

Čarobno jezero II - izmenjeno i dopunjeno

Sunce je već uveliko izašlo i nesebično obasjavalo nas, zelenu Ladu Nivu, parking, Sava Centar i Gazelu.. Sve je mirisalo na početak jednog dobrog dana kako bi to Hemingvej rekao, ali i ja. Lada Niva je bila nova koliko sam mogao da primetim.

„Kako ćemo sad?“ retorički upita Todor, „predlažem da Erazmo sedne napred pošto je najstariji, ja vozim, a vas troje nazad ali da budete dobri“. „Okej“ svi rekosmo u glas. „Hvala na pažnji i ukazanoj časti Todore, ako smem da te zovem Todor. Osećam kao da te znam najmanje 15 godina“ dodao je Erazmo. „Nema na čemu dobri moj Erazmo, zadovoljstvo pokajanja je moje“ ljubazno je uzvratio Todor. „Ja ću te Todore zvati Draganče“ rekoh ja, smejuljeći se, pun simpatija za pokajnika. Todor me je značajno pogledao, a usne mu se posle par sekundi razvukoše u širok osmeh, otkrivajući besprekoran niz zuba porcelanaca koje nije mogao platiti manje od 150 evra po komadu. „Hahaha, dobar si Tigre, ja ću tebe zvati Tigrić, ako nije problem. Drag si mi kao da si mi sin.“, kroz smeh reče Todor kreirajući jednu šašavu situaciju gde je Rodny počeo da štipka Lidiju govoreći joj „u Lidijice kratke haljinice“, Erazmo je zviždukao „U svetu postoji jedno carstvo“, Lidija je kao bežala od Rodnija, skrivajući se iza mene, a ja sam razmišljao o nacionalnom pomirenju.

„Ajde, upadajte u vozilo“, opšte ludilo praćeno samo cvrkutom ptica selica prekinuo je Todor. Nismo časili časa, sve po dogovoru, Todor vozač, Erazmo suvozač, a Rodny i ja nazad sa Lidijom između dve vatre. Todor je startovao mašinu koja se lenjo pokrenula. Upitah ga „Draganče, šta joj je?“, „juče sam je blindirao, lenja je sada, ali sigurna“ odgovorio je Todor. Erazmo se okrenu ka meni i Rodnyju i pogleda nas značajno pogledom koji je govorio „ko zna na šta će ovo da izađe“, Lidija je izvadila jedan od onih priručnika tipa „100 saveta za dobar sex“, stavila u uši slušalice od vokmena i izgledala je prilično nezainteresovano za okruženje. Možda zato što se osećala sigurno u Ladi Nivi koja je bila teška 4 tone i okružena muškarcima, moralnim gromadama. Rodny i ja smo se pokvareno smeškali, zgledajući se, i u glas tražili od Todora da pusti neku muziku pošto je Erazmo već padao u lagani kunt.

„Hoćete neki radio ili Eru Ojdanića?“ ljubazno je pitao Todor. Rodny je bez reči izvadio iz ranca kasetu, pružio je Todoru i procedio „pusti ovo“. Todor je ubacio kasetu u trenutku dok smo prelazili Gazelu. Krenuli smo južno, a iz zvučnika je počeo dopirati Iggy Pop i The Passenger. Rodny i ja smo počeli da se meškoljimo u ritmu u trenutku kad ide ono „and I ride and I ride“. Lidiji se pojavio osmeh na licu kada je osetila dodire dva mišićava muška tela između koji je bila smeštena. Srce mi je bilo puno. Moj pubetetski erotski san se trljao o mene i atmosfera je počela da omekšava baš. Todor je vozio i pušio duvan, Erazmo je spavao, a Lidija, Rodny i ja smo se cerekali na zadnjem sedištu.

Lidijin priručnik je ostao otvoren na strani gde je završavalo poglavlje pod naslovom „Kako u blindiranoj zelenoj Ladi Nivi uživati sa dva muškarca istovremeno“, a ona je ne libeći se puno, uz našu laganu asistenciju, počela da nas mazi po preponama. Rodnija desnom, a mene levom rukom, jer je i srce na levoj strani. „Auuu Tigre, samo ti još džoint fali“ prošlo mi je kroz glavu, pa upitah Todora „Brate Srbine, hoće li ti smetati ako zapalim jedan džoint?“, „ne, naravno, možete raditi u ovim kolima šta hoćete, samo nemoj da ostaju fleke“ bio je zabrinut Todor za siceve. „Ma kakve fleke Draganče, opušteno“ rekoh i zapalih spravu. Odbijao sam guste dimove kad Lidija zavapi „daj i nama malo!“. Pošto su joj ruke bile zauzete prineo sam joj spravu ustima. Rekla je „wow“ i uvukla muški. Onda sam buksnu prosledio Rodnyju koji je iskusno olizao prst i takvim prstom pomilovao džoint zato što nije ravnomerno goreo. „Opa dragi, pa ti sve znas“ nasmejana je bila Lidija. Dok je Rodny vukao k’o Turčin, Erazmo je u snu počeo da se vrpolji, da njuška nešto zatvorenih očiju, ispružio je ruku nazad i rekao „daj ovamo, bez starca nema udarca“, Rodny se nasmejao i dodao mu buksnu. Zatvorenih očiju, Erazmo je duboko uvukao, dok su mu kroz glavu prolazile slike sa Akademije od pre 25 godina zamrznute u sećanju. Ne otvarajući oči dodao je spravu Todoru. Todor je bojažljivo uzeo rekavši „nemojte molim vas da kažete centralnoj otadžbinskoj upravi da sam duvao sa vama“. „Ma daaaaaj Todore“ svima nam se otelo. Opet je džoint došao do mene. Bio je veliki, napravio sam ga po nato standardima, pa je imalo za najmanje još jedan krug.

Nastavak sledi...

Objavio Srebrni Tigar u 12. januar 2009 17:10:49 | 2 komentara

TInja i zahuktava se!

Objavio Saran (Neregistrovan) u 14. januar 2009 17:14:12

Brate, ajde udesi da se do kraja serijala Todor uradi sa iglom u oko!!!

Objavio Adrenalin Džanki (Neregistrovan) u 16. januar 2009 10:48:36

Čarobno jezero I - izmenjeno i dopunjeno

Taj dan je počeo krajnje neuobičajeno. Na mojblogu me sačekala poruka od Dragana Todorovića. Pisalo je „proveri email Srebrni tigre“. Istog momenta sam preduzeo korake da to učinim. I stvarno, tamo je stajala jedna neotvorena, tek pristigla poruka iz Zemuna. Imala je attachment. U tekstu je pisalo „Dragi Srebrni Tigre, primi ovaj e-mail kao mali znak pažnje i pokajanja. Pozivam tebe, Erazma i Rodnyja da sa mnom i Lidijom Vukićević krenete na jedno čarobno mesto gde ćemo se kupati u jezeru, piti izvorsku vodu i slušati zvuke prirode. Pričaću vam o svojoj prvoj ljubavi, prvom poljupcu, prvom golu koji sam postigao, prvom penalu koji sam odbranio, poslednjoj neuspeloj vezi sa jednom starijom komšinicom, prvoj replici u skupštini, požaliću vam se na Vučića koji mi je jednom neke klikere ukrao, ispričaću vam kako me je Krasić jednom skratio za neki šećer, a Toma za parcelu, plakaću dok se pred Vama budem iskreno kajao, a Lidija će nam izvesti prigodan recital koji neće biti patriotski so much. U iščekivanju tvog odgovora, srdačno tvoj Dragan Todorović“. U attachemntu je bila jpg slika vaistinu čarobnog jezera na proplanku okruženog četinarskim šumarkom.

Nisam bio lenj. Odmah sam alarmirao Erazma i Rodnyja. Erazmov telefon sam našao preko Udruženja banaka, a Rodnyjev tamo gde treba. Pozvao sam ih momentalno. Oba junaka su sa oduševljenjem prihvatili Todorovićev poziv. Erazmo je na moje iznenađenje još prozborio „počinje da mi se sviđa kako Todorović razmišlja“.

Nakon što su mi potvrdili učešće na ovom skupu otpisao sam Todoru da sa zadovoljstvom prihvatamo poziv, onda smo prešli na MSN i utanačili sve. Pao je dogovor da Todor organizuje prevoz i Lidiju, a nas trojica izdajnika ćumur, jagnje, pivo i rakiju, krompir i ostalo povrće i muziku. Još smo se dogovorili da se nađemo prve naredne subote na parkingu kod Sava centra u 6 i 30 ujutru.

Svanula je i ta subota. Dugo očekivana. Bio sam uzbuđen jer nikoga od saputnika ranije nisam sreo. U stvari ovo su bili prvi blogeri koje sam pristao da uživo sretnem. Osim Lidije naravno, ona je bila pubertetski davno sanjani erotski san i sretao sam je u snovima puno godina pre. Još jednom se pokazala tačnom misao Ruzveltove žene Eleonore koja je još u prošlom veku rekla „The future belongs to those who believe in the beauty of their dreams“. Moji snovi samo što nisu počeli da se ostvaruju.

U subotu oko 6 sati sam pozvao BG Taksistu da dodje da me pokupi i odveze na parking kod Sava Centra. Došao je u Noname automobilu jer su i njemu klinci iz kraja skinuli sve oznake što nije bilo čudno s obzirom da živimo u istom kraju. Ušao sam u vozilo sa sve jagnjetom i gajbom piva sa rancem na leđima i rekao „Dobro jutro, ja sam Srebrni Tigar“, BG Taksista je uz osmeh ljubazno odgovorio „Zdravo, konačno da te upoznam, ja sam BG taksista“. Pozdravili smo se i taksista me upita „gde idemo komšija?“, rekoh „na parking Sava centra“, „opa“ reče taksista, „ideš na more, ima se može se, aaa?“. „Grešiš komšija“ rekoh ja, „nećeš verovati, Dragan Todorović, Erazmo, Rodny, Lidija i ja idemo na jedno čarobno jezero, Todor nas je pozvao da uživamo u plivanju, izvorskoj vodi i zvucima prirode“. „Ujebemmu tetku“ reče taksista, „išao bih ja sa vama ali imam danas zakazanu karting trku u Autokomercu na putu za aerodrom Nikola Tesla, baš mi je žao“. U očima su mu zaiskrile suze što ne može da ide sa nama usled unapred preuzetih obaveza. Ni meni nije bilo svejedno ali suzu nisam pustio. Da razbijem tu mučnu tišinu rekoh taksisti „šta slušamo danas od muzike komšija?“, taksisti se povrati osmeh na lice „jel može Paradise City od Gansa?“, „naravno“ rekoh ja, „odgovara, još da je Paradise Lake gde bi nam bio kraj, haha...“. Taksista ubaci kasetu u trenutku kad smo skrenuli iz Vitanovačke u Kumodrašku ulicu. Kaseta je bila stara pa je nešto prekidalo i krčalo kad smo prolazili preko onih ležećih policajaca u Kumodraškoj. Bilo je rano, nije bilo puno saobraćaja i taksista je lagano vozio. Volim laganu vožnju kad ne žurim, pa mi to nije smetalo, štaviše bio sam mu zahvalan k’o Erazmo NATOu. Dok smo prolazili Autokomandu video sam iz kola dvojicu koji su se tukli na ulici tog jutra negde oko 6 i 15. Kasnije sam saznao da su to Rodny i Krasić. Da sam to znao u trenutku kad sam video izašao bih iz kola i pomogao Rodnyju. Ovako smo produžili dalje i taksista i ja smo veselo čavrljali, pričali smo o srpskim lepotama i obećao sam da ću mu kad se vratim, ispričati sve o Čarobnom jezeru. Iako je lagano vozio, brzo smo stigli do Sava centra. Tačno u 6 i 27 sam izašao iz Noname automobila, a taksista je mahnuo iz kola i poželeo svima srećan put.

Tamo su stajali jedan tip u maskirnoj uniformi i šlemu, pretpostavio sam da je to Dragan Todorović, jedna cica, morala je biti Lidija i još jedan tip u odelu, košulji i kravati. Pretpostavio sam da je to Erazmo koji je verovatno zaginuo na poslu zbog polugodišnjeg pa je direktno došao na randezvous sa posla. Raspoloženo su čavrljali pored zelene Lade Nive. Prišao sam i rekao „Pomoz Bog junaci, ja sam Srebrni Tigar“. „Bog ti pomogao Tigre“ reče ozareno onaj što sam pretpostavio da je Dragan Todorović. „Dobro jutro“ građanski reče tip u odelu, košulji i kravati. U ruci je držao kesu iz koje je virio mladi luk, a u kojoj se crveneo paradajz i zeleneo krastavac. Lidija je bila u lepršavoj letnjoj haljini koju volim da vidim&skinem sa žena. Ona mi je rekla „Ćao šećeru, baš si sladak“. Nasmejah se podlo. „Uverićeš se tek koliko sam sladak Lidija“ pomislio sam u oblačku. Nije bilo Rodnyja. „Oh Bože“ pomislio sam prilazeći im, „nije valjda da će Rodny ispaliti, zvučao je baš rad da krene sa nama u avanturu“.

„Šta je sa Rodnyjem“ zabrinuto upita Todorović. Erazmo je slegao ramenima, ja sam rekao „Nemam fucking pojma šta je sa njim“, a Lidija je procvrkutala „a ko je Rodny?“.

U to primetismo jednog tipa što je nadirao peške preko parkinga sa nekom vrećom preko ramena. Odahnuh, bio je to Rodny sa ćumurom. Prilazeći nam govorio je „zamislite jutros šta se desilo, čekam jutros prevoz na Autokomandi kad priđe neki tip i ’oće da mi uzme ćumur pa sam morao da upotrebim fizičku silu ne bih li odbranio ćumur i sebe“. „Tokom koškanja“ nastavio je Rodny, „iz džepa mu je ispala članska karta Patriotskog saveza Jugoslavije i skapirao sam da je to Krasić, tek sam onda počeo da ga nabadam, odr’o sam ga od batina...“.

Oduševio sam se, bio sam ponosan što sa takvim fajterom idem na put. Erazmo mu je bacio kosku, Lidija je procvrkutala „ti si moj junak“ zaljubljeno ga gledajući, Dragan Todorović je promrljao sebi u bradu „o bože kome sve danas ne treba ćumur“, a ja sam bio malo ljubomoran što je Rodny odmah već postao Lidijin junak.

Nastavak sledi...

Objavio Srebrni Tigar u 21. decembar 2008 10:08:07 | 8 komentara

izgleda da se vracas u formu....

Objavio tataduki u 21. decembar 2008 11:51:58

čarobno!

Objavio gamet u 21. decembar 2008 12:14:08

E da prostite ali mene si izgubio na Lidiji. Ne mogu da je podnesem, ali nikako.

Objavio Morticia u 21. decembar 2008 13:29:53

Tigre, bilo je vreme za reprizu. Bolje dobra repriza, na primer Otpisanih ili Više od igre, nego ova nova sranja bez duha i mašte. Imaš prilike da ubaciš i nove detalje. Ne sećam se da je Lidija u staroj verziji nosila tange, koristila vibrator i tako dalje... Možda je sad prilika da se to ispravi.

Objavio Erazmo u 21. decembar 2008 21:26:50

Prave vrednosti nikada ne zastarevaju, bre...

Objavio rdr u 21. decembar 2008 21:58:48

Šta da ti velim a da ne ponavljam već napisane komentare, jer je utisak skoro pa isti?....Jednom Čarobnjak riječi - uvijek takav:o)

Objavio TrenMira u 21. decembar 2008 23:47:30

Brate, ajde udesi u nastavku da neko kara Todora dok mu naocari ne spadnu i oci ne ispadnu! Ne moras ti, moze i neka zivotinja!

Objavio Patriota SNS (Neregistrovan) u 22. decembar 2008 17:26:20

Patriota, bolje da Tigar kara neku radikalku, nego zivotinja da opali Todora, koliko god mi zeleli da onom bolidu ochi ispadnu! Srecna Nova godina svima!

Objavio Lepi Bora (Neregistrovan) u 9. januar 2009 19:44:50

Skoro da ne gledam televiziju

Skoro da ne gledam televiziju od kad sam se verio. Ertees još manje od ranije. I šetam neki dan kanalima, dođem do drugog erteesa, kad tamo dragan todorović, crni oblak ti jebem, obraća se građanima i poslanicima u Skupštini. Na istom mestu gde sam ga nekoliko meseci ranije ostavio. Posle njega je nastupila vjerica Vudu radeta. I nju sam poslednji put video na istom mestu. Kako sam kasnije saznao, toma nikolić je za to vreme bio u američkoj ambasadi. Za vučića ne znam.

Živim za dan u kom neće svaka kurta i murta da se pojavljuje na televiziji i gde će oni kao vjerica i todorović jedino moći da se vide na njivi ili u kamionu, ili ako je pravde na Zemlji, u nekoj zdravstvenoj ustanovi. Toga dana američki ambasador neće pozivati svakoga u rezidenciju, neće biti tako bogata ponuda hot sms i pederi stop na televiziji, ali bez obzira na to, ja ću malog da učim da šutira spoljnim felšom i da prima loptu na grudi napolju.

Objavio Srebrni Tigar u 19. decembar 2008 15:17:36 | 4 komentara

jesi video kraljeve grčke studente? osvojili akropolj pa ga vratili turistima... do jaja.

Objavio Erazmo u 19. decembar 2008 16:44:18

Био је и Аца Вучић!

Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 20. decembar 2008 19:43:04

Dobro si rekao za vjericu i todorovića i rad na njivi jer je velika sramota raditi na njivi. Njiva i jeste samo za takve kao što su njih dvoje i one slične njima. Super si se setio. Sviđaju mi se tvoji stavovi, do jaja su.

Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 20. decembar 2008 22:32:28

televizija je, kako svi zanmo, vrlo opasna po mentalno a i druge vrste zdravlja, te je shodno tome treba konzumirati u vrlo ogranicenim kolicinama, a i to samo u kontrolisanim uslovima i zasticen ogromnim kolicinama bensedina, zdravog razuma, a ako nema toga, onda ce i par gajbi piva da zavrsi posao...
iz ovog pravila su iskljuceni prenosi sportskih dogadjaja i poneki film, ali i u tom slucaju se treba naoruzati pivom i kikirikijem...

Objavio tataduki u 20. decembar 2008 23:55:05

Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемјерје!

Боже опрости, опет сам издајник као некада.

Прочитах, захваљујући прељубезним Вечерњим Новостима, писмо које је Владика захумско-херцеговачки Григорије, упутио Архијерејима Српске Православне Цркве. Писмо је било приватно, али је захваљујући Вечерњим Новостима и још понеком постало отворено писмо.

Прочитах писмо и Боже опрости што сам издајник, свидело ми се све оно што је написао Владика Григорије.

Нека нам је Бог у помоћи!

Objavio Srebrni Tigar u 10. decembar 2008 23:46:22 | 2 komentara

ala volem kad si izdajnik :)

Objavio maqa u 11. decembar 2008 9:30:02

Dobar je Grigorije. Slušao sam ga i na predavanju koje je držao. Istinski hrišćanin.

Objavio Erazmo u 11. decembar 2008 10:00:03

Put oko sveta sa kašikom na leđima V

Iz daljine sam čuo hit leta 2007. „Umbrella“. "Eee, eee, eee". Žmirkao sam nenaviknut na dnevnu svetlost shvatajući da se nalazim u krevetu sa manekenkom. Krevet je bio u obliku srca, a manekenka je još uvek spavala, k’o od majke rođena. Srce malo. Nalazili smo se u kabini na brodu. Ustao sam polako trudeći se da je ne probudim. Po bavljenju u toaletu krenuo sam u pravcu muzike.

Izašao sam na palubu i dalje žmirkajući, ovog puta zbog jakog sunca. Imao sam šta da vidim. Jahta je bila najmanje 60 metara dugačka, na zadnjem delu je bio smešten bazen u kome je bio Hiper koji se davio sa 7 cica, zaigran, smejali su se kao ludi na belo. Prišao sam sam im, „raspad Tigre, šta da ti kažem....“ cerekao se Hiper. „Hi Tiger“ u glas rekoše sekretarica, studentkinja, maserka i 4 meni nepoznate cice. Bile su u toplesu. Raskošnih poprsja. Treptao sam kao svraka na jugovinu. „Ciao guys“ uzvratio sam. „Join us“ otvoreno me je pozvala jedna Latina sa oblinama kao sa dobro urađene tetovaže žestokih momaka. „Thank you but not before I take an apple and some of cocaine“. „Imaš tu sve što ti treba“ posavetova me Hiper pokazujući na sto ispod suncobrana koji se nalazio pored bazena. Na stolu se nalazila velika posuda sa voćem, kibla sa ledom u kojoj je bilo belo vino bez etikete na flaši, pretpostavio sam da je neko domaće i zlatni ćup pun koksa.

„Gde su Mirko i domaćini?“ upitah Hipera pre nego što sam zagrizao jabuku smeštajući se u stolicu režiserku. „Trguju u potpalublju, Mirko ’oće da uzme 150 kila belog pa valja to izmeriti.“ Hiper mi je odgovorio naslonjen na ivicu bazena gledajući ka meni dok su ga 3 cice vukle ka sredini bazena. Odvukoše ga. Ja sam doručkovao jabuku, grožđe i kokain i razgledao okoliš. Nalazili smo se na nekih 300 metara od obale. Sunce je pržilo ali je bilo podnošljivo jer je prijatno pirkao „meltemi“. Vetar karakterističan za Egejska ostrva.

„Kako život ponekad zna biti dobar prema meni“ razmišljao sam dok sam odmeravao dve Latine koje su izašle i sele na ivicu bazena. Gledale su u mom pravcu. Smeškale se. Nisam znao da li su i u kakvim odnosima sa domaćinima. Hiper o tome očigledno nije razmišljao jer je počeo preostalim dvema Latinama da roni između nogu. U to se pojaviše Mirko i domaćini iz potpalublja. Zagrljeni kao braća.

„Ohoho batice probudio si se“ nasmeja se Mirko u trenutku kad me je ugledao. „Let me introduce the girls“ reče domaćin Karlos. „Miss of Venezuela 2003“ prodra se ovaj brka. U tom trenutku devojka koja se nalazila na Hiperovim ramenima je mahnula rukom. „Miss of Venezuela 2004“ izroni ona druga Latina preostala u bazenu. „Miss of Venezuela 2005“ mahnu ona leva što je sedela na ivici bazena, „Miss of Venezuela 2006“ javi se i ona desna osmehom. „Have a fun“ dobaci nam Karlos i ode do posade. Drugi Kolumbijac, Pablo se zvao, je sa Mirkom prišao stolu, štrpnuo malo grožđa i zahvatio koks sa ogromnom kutlačom.

Pablo i Mirko su seli sa mnom za sto. Mirko im je napravio špricer, a Pablo mi je ispričao da su 4 misice u stvari izbeglice iz Venecuele kojima je Hugo Čavez nacionalizovao naftonosna polja koja su pripadala njihovim porodicama generacijama unazad. Kako su Pablo i Karlos, u osnovi, slično Danijelu Šiferu i Daniloviću, filosofi i humanisti, odlučili su da se pobrinu za devojke i da ih izvedu na pravi put.

Jahta se pokrenula. Karlos se pojavio i rekao da je izdao naređenje posadi da nas malo provoza oko ostrva. Otišao sam da probudim manekenku. Ušao sam u našu kabinu i poželeo da je probudim poljupcima.

Kada sam sa manekenkom izašao opet na palubu na njoj nije bilo nikoga. Dobro, Mirko je sedeo tamo gde sam ga ostavio i pio špricer. Brod se nije kretao. Iz mora se čula cika, vriska. „Ekipa se brčka malo, a?“ prokomentarisah. „Da, samo je Hiper otišao u podvodni ribolov da nam ulovi nešto sveže sa ručak“. „Što se ti ne brčneš malo u moru batice?“ upitah Mirka. Pauza, tajac, Mirko je gledao u more lakonski mi odgovorivši „što se mene tiče mogu da ga asfaltiraju sve do Turske“.

Silovit životinjski krik me je trgao iz prisećanja. Ispod poveza sam video Danilovića da radi nešto vrlo vrlo bolesno. Svom silinom se nabijao u kozu isprekidano govoreći „Nataša me je ispalila, čekao sam je i čekao kod dalekovoda, ali ti me volis, jel da.....mmmmmm.....mmmmm... voli me .... mmmmmmm....“. Ustao sam hitro, izvadio zarđalu kašiku iz futrole na leđima i krenuo brzinom Bena Džonsona na startu da mu presudim. Zamahnuo sam ali u tom trenutku sam osetio da me neko hvata za noge, padao sam i slučajno u padu zakačio kozu zarđalom kašikom. Čuo sam Mirkov glas „nećeš njega robijati, ja ti ne dam“. Hiper je prileteo Daniloviću koji nije stigao ni gaće da navuče a već mu je glava letela levo desno levo desno. Koza je bila u samrtnom ropcu, ja sam je slučajno poslao na onaj svet. Jadnica, sa kim se družila, dobro je i prošla. Sa suzama u očima šutirao sam Danilovića u stomak nakon što sam mu skinuo moj sat sa ruke. Bilo mi je žao jadne i namučene koze. Mirko izgleda da je bio najprisebniji. Reče nam „stanite, stanite, sad će Danilović malo da nam peva“. Jedva nas je zaustavio. Držeći moju kašiku Daniloviću pod grkljanom smirenim glasom ga je pitao „otkud mi fucking ovde, šta se desilo?“. „Oteli smo vas po vasem povratku u Beograd, na uključenju na autoput. „A jel? Pa što nas nisi bolje čuvao jebem li ti majku da ti jebem majku bolesnu“ i Mirko se iznervirao. „Kako ste znali kad slećemo?“ bio je radoznao Hiper. „Moj najbolji drug koji je svet obilazio sa crvenim pasošem, a danas i sa plavim jer mu nije problem da dobije vizu, radi kao higijeničar u privatnoj aviokompaniji. On mi je javio. „Idemo drugari dok ga nisam ubio, počinje da sviće“ reče Mirko. Hiper se pobrinuo da uspava Danilovića doziranim udarcem pune šake u bolesnu glavu. Spakovali smo 4 cice i Hiperovog sestrića u Titov Mercedes i odjurili u pravcu Beograda.

EPILOG

Tokom puta do Beograda 4 cice su se probudile. Ničega se nisu sećale što je dobro. Razvezli smo ih kućama i nikada ih više nismo videli. Titov Mercedes sam otkupio od rentacar agencije i poklonio Erazmu Floydu da se on po njemu popiša pošto ja u brzini nisam stigao da ispunim obećanje dato dedi.

Ispostavilo se da je Hiper sa Santorinija pozvao maloga sestrića da nas sačeka na aerodromu. Otuda on sa nama. Kupio mu je za 16. rođendan 3 kila koksa u kristalu od Kolumbijaca pa je želeo da ga iznenadi kako već to ujaci znaju da urade.

Stan tome nikolića koji sam kupio poklonio sam bratu.

Znali smo da za nas nema više mesta u Srbiji. Podigao sam preostali novac iz banke. Od tih milion eurića ostavio sam porodici 250.000 da se nađe. 100.000 sam dao za izgradnju sigurne kuće za životinje, posebno koze, žrtve radikalskog nasilja (Brižit Bardot mi je poslala najsrdačnije pozdrave zbog toga). Za 100.000 sam kupio na poklon Mirku kuću u Buenos Airesu i dao mu još 100.000 na zajam dok se ne snadje. Hiper je odlučio da sa džakom ruskih rubalja koji smo našli u Mercedesu ode da živi i radi u Rusiji i Belorusiji i Kazahstanu, a ja sam kupio malu kamenu kuću okruženu palmama na ostrvu dovoljno udaljenom od Srbije rešen da sačekam onu pravu. Koliko sam čuo, Danilović je zbrinut u odgovarajućoj ustanovi, a Nataša je i dalje na slobodi pošto je štiti poslanički imunitet. Ovde kod mene, sunce je počelo da zalazi i krajnje je vreme da završim ovu potresnu priču.

KRAJ

Objavio Srebrni Tigar u 3. jun 2008 8:29:36 | 11 komentara

Ma idi bre.
Ne poznaješ ti mene.
SAd si me razočarao.
U tom filmu , ja sma trebao da budem sa tim cicama na jahti, a ne da trpam kozi:)))
Nego jbt, o kojoj ti Nataši govoriš???
Jovanović ili Kandići???
U stvari o kom ti DANILOVIĆU PRIČAŠ:)))
Dal o Rajku - advokatu.
Dal o Predragu - košarkašu.
Ili Karadžiću - pod nickom DANILOVIC_BRAND???
Ajd šmrkni jednu crtu, pa mi odgovori:)))

Objavio DANILOVIC_BRAND u 3. jun 2008 14:12:17

Lepo si mu rekao dragi moj Danilovicu Karadzicu! Narkoman je to neopevani! Pizda prodana! Ne bih se iznenadio da i o meni nesto ruzno napise! Drz se i ne daj se isprovocirati! Pozdrav

Objavio Tiganj u 3. jun 2008 15:33:47

shta mi pljujete ortaka, da nema njega nikad ne bi probala belo! cutite bre tu i stidite se, ne znate shta je dobro! ;)
znachi misice dobile azil, ili su se prodale u belo roblje?
a danilovic stvarno izvukao deblji kraj, svi se maze sa manekenkama i misicama, a njemu si uvalio kozu. ne znam da li da kazhem jadan danilovic ili jadna koza...
poz poz, ljub ljub!

Objavio ludaja u 3. jun 2008 18:03:39

Objavio ludaja u 3. jun 2008 18:04:00

opet me zajebava komp, pliz obrishi ovaj duplirani komentar, zahvaljujem!

Objavio ludaja u 3. jun 2008 18:15:46

zamalo! eh taj Mirko, šta se meša, kad ga niko ne pita... a baš je bila prilika.
a dobro je što na tom ostrvu imaš adsl pa možeš da nam pišeš.

Objavio gamet u 3. jun 2008 20:14:23

DANILOVIĆU, šta da ti kažem kad sve znaš...
Tiganj, ne seri!
Lu, many kisses darling, ali stvarno...
Gamet, ovde kod mene pocinje kalendarska zima za par nedelja, a ja nekad odem u Rusku crkvu, pomolim se za bližnje i srpski rod, preko adsl čitam B92 na netu i pitam se dokle bre....

Objavio Srebrni Tigar u 3. jun 2008 23:40:27

ljub ljub right back at ya!! :*

Objavio ludaja u 3. jun 2008 23:55:07

Idi bre Tigre, sad sam se sažalio na tebe...
Pa ti na južnoj hemisferi????
Australija ili tako neko sranje????
Sve ti je oprošteno drug...

PS. Danilović ima curicu čiju sliku samo da vidiš, rekao bi da je glumica ili tako nešto.
Andjeo je blaga reč suviše za nju....
Tako da te koze, ovce ovo ono... prodaj bolje nekom primerenijem:)).
Mene to ič ne tangira..
Živ ti meni bio.
Dobra ti imaginacija, nema šta...

Objavio DANILOVIC_BRAND u 4. jun 2008 2:34:55

me-e-e-e-e...
be-e-e-e-e...
anybody turned on? ;)

Objavio ludaja u 4. jun 2008 2:54:04

juhu!!! :D
kako si? :)

Objavio ludaja u 10. jun 2008 22:53:38

Put oko sveta sa kašikom na leđima IV

...DANILOVIĆ nije odmah odgovorio na poziv. Sviralo je Gori more tope se planine i sviralo, on je nešto čekao. Onda se čulo pomeranje šahovske figure i DANILOVIĆevo trijumfalno „mat draga!“. Bože, pomislio sam, on stvarno igra šah sa kozom. Bilo je već vreme da odgovori na poziv.

Javio se sa „haloo“. Sa druge strane veze, pošto je bio uključen speakerphone, mogao sam prepoznati glas njegove partijske drugarice Nataše Sadomazo zbog veoma prisutnog šumadijskog akcenta. Naime, pre nego što je postala političar i ljubitelj lika i dela velike štetočine Nataša Sadomazo je dugi niz godina prodavala karte na biletarnici autobuske stanice u Kniću. U srcu Šumadije. Otuda. Bila je ljuta. „Što se ti ne jaaaavljaš mali?“ vrisnu Nataša, „imamo situaciju a ti se ne jaaaavljaš“. „Izvinite komandante, bio sam u patroli, kako ste vi, šta ima novo, kad stižete ovamo na suđenje“ nije se dao DANILOVIĆ uhvatiti u laži. „Ovako“ prozbori Nataša dok se iz njene pozadine čulo „odveži me ljubavi, boli“. Ništa mi nije bilo jasno. „Kol’ko će oni izdajnici, kurve i narkomani još da spavaju?“ nastavi Nataša. „Dobro smo ih uspavali, još najmanje 5 sati Bog otac ih ne bi mogao probuditi“ odgovori DANILOVIĆ. „Odlično, gde ti je ostatak ekipe?“ upita Nataša DANILOVIĆa. „Otišli su u selo, vratiće se ujutru, ima tamo biblioteka koja radi 26 sati dnevno i pošto smo mi na vlasti u selu od 1996. dobro smo biblioteku opremili sa patriotskim sadržajima i delima Skota Peka, Brajana Trejsija, Dejvida Libermana i Bobija Fišera, pa su ostali otišli da se edukuju. DANILOVIĆ je lično sam donirao biblioteku sa 10 primeraka predsednikove vrlo poučne knjige „Protagonisti buldožer demokratije na Pravnom fakultetu u Beogradu“. „Sjajan si DANILOVIĆU, dobro ih čuvaj“ reče Nataša, a Natašin partner u igricama reče u pozadini „molim te ljubavi ugasi mi vatru na prsima, vruće mi je“. Ispod poveza sam tad video da je DANILOVIĆ pomazio kozu po butki. Verovatno se naložio malo bolesno. „Ovako mali, mi nećemo doći pre 8, pola 9 ujutru, a ti sada idi 750 koraka jugoistočno i kod dalekovoda me sačekaj pola sata, možda samo ja dodjem da se poigram sa tobom“ uzbuđeno Nataša saopšti DANILOVIĆu. „Biće mi veliko zadovoljstvo“ uzbuđeno DANILOVIĆ primi naređenje. Kroz glavu mi je prošlo da će mi možda Natašina pohota spasiti život ovom prilikom.

Coolirao sam, oni su razmenili još par kurtoaznih rečenica pozdravljajući se, a DANILOVIĆ ju je zamolio da donese igračke kad bude dolazila kod dalekovoda.

DANILOVIĆ je krenuo jugoistočno jer sam čuo korake koji su se udaljavali i brojanje istih. „Jedan, dva, tri, četiri....“. Ostali smo sami. Kad se DANILOVIĆ udaljio toliko da nisam mogao čuti brojanje izustih jedva čujno „ksss“. „Kssss“ neko odgovori. „Ksss“ još neko odgovori. „Šta se ovo dešava“ upita Mirko, „ja se ničega ne sećam“. „Ni ja“ dodao je Hiper. Slobodnom rukom pomerih povez sa očiju i ugledah Hipera i Mirka kako to isto rade. Osmeh mi se razvukao izdajničkim licem. Njima takođe. „Dodaj mi kašiku da nam skinem lisice“ dobaci mi Mirko. Slobodnom rukom na leđima napipah istu ispod havajske imperijalističke košulje i bacih je ka Mirku koji je ležao vezan na par koraka od mene severozapadno. Mirko ju je spremno prihvatio i ja sam počeo da razgledam svet oko sebe. Video sam sledeće. Hiper, Mirko, ja, 4 cice i jedan dečak smo lisicama bili vezani za cevi od radijatora. Cevi su povezivali 9 radijatora sa po odokativno 15 do 20 rebara. Radijatori su bili položeni po ledini. 4 cice i dečak su čvrsto spavali, takođe vezani lisicama. U tom trenutku sam shvatio zašto smo se Hiper, Mirko i ja probudili ranije od predviđenog. U prethodnom vrlo kratkom periodu smo pojeli i na nos uneli najmanje onih 5kg koksa što sam ja kupio. Zato nam je prag tolerancije bio povećan i zato taj opijat kojim su nas uspavali nije mogao da na nas trojicu deluje koliko je predviđeno.

Na 7,8 metara od nas i radijatora bile su parkirane dve Lade Nive i naš (Titov) Mercedes. Koza je bila vezana za kuku koja se nalazila nazad na jednoj od Lada Niva. Mesec je bio pun i sve se savršeno jasno videlo.

Ubrzo, Mirko je sebi skinuo lisice, potom Hiperu, meni, cicama i dečaku pa mi je vratio kašiku. Ispostavilo se da je dečak Hiperov sestrić. Hiper nije znao odakle on sa nama. Mirko je uspavanima lisice namestio tako da izgleda kao da su vezani. Racionalno je bilo da odmah pobegnemo, ali kako sam ja čovek koji drži reč, koji svakoga može da pogleda u oči, dosledan, insistirao sam da sačekamo da se DANILOVIĆ vrati, a i nisam znao gde mi je sat koji mi je poklonio ujak kad sam završio fakultet. Moji verni drugari su imali razumevanja za moju želju. Dogovorili smo se da šatro vratimo poveze na oči i da se pravimo da spavamo ne bi li sačekali DANILOVIĆa, sa ili bez Nataše, da pobijemo ludake i da bežimo što je moguće brže.

Opet sam se prepustio putovanju u prošlost jer mi i dalje mnoge stvari nisu bile jasne. Prisetih se da smo u roku od sat i 45 minuta od performansa u ulici Strahinjića Bana bili na aerodromu sa pasošima i spremni za let do Santorinija. Na putu do aerodroma sam telefonom pozvao svog kuma, Grka, da nam sredi ulazak pošto maserka i studentkinja nisu imali Šengen vizu, a Mirko se čuo sa Kolumbijcima i javio im je da dolazimo što je njih oduševilo te su nas pozvali da nekoliko dana budemo gosti na njihovoj jahti. Mercedes smo ostavili na aerodromskom parkingu.

Brzo smo prošli formalnosti na aerodromu i već oko 4 i 30 avion je počeo da rula po pisti. Bio je mali, sladak onako, za najviše 10 putnika plus posada. Posadu su činili pilot, kopilot i stjuardesa. Devojke koje smo poveli su bile oduševljene. Desio im se, našom dobrom voljom, neplanirani odlazak na Santorini, ostrvo ljubavi. Mirko i ona njegova studentkinja su zaspali zagrljeni odmah po uzletanju, Hiper je privatavao one njegove dve povremeno ih služeći koksom, ja sam ga posavetovao da malo uspori sa koksom jer imamo samo još nepunih pola kila, a treba izdržati do Santorinija, strjuardesa je rekla da nam neće smetati i da nikad nije imala takve putnike, a manekenka me je zaljubljeno gledala govoreći mi da sam čovek njenog života. Mazili smo se malo, a onda smo zadremali.

Probudio me je metalni glas pilota „sleteli smo na aerodrom na Santoriniju, 8 časova je po grčkom vremenu, spoljna temperaura je 25 stepeni Celzijusa. Nadam se da ste udobno putovali sa nama, u ime posade i u svoje lično ime želim vam prijatan boravak na ostrvu“.

Iskrcali smo se. Prvo smo na terminalu sreli mog kuma u društvu, ispostaviće se, gradonačelnika Fire, glavnog grada Santorinija, i šefa policije na ostrvu. Zatim su nam prišle devojke u narodnim nošnjama i poslužile nas maslinama i uzom. U društvu gradonačelnika, šefa policije i mog kuma bez problema smo izašli ispred aerodroma. Ponudili su nam prevoz. Zahvalio sam im i objasnio da čekamo prijatelje. Oni su morali da idu odmah da ne bi puno zakasnili na službu u crkvi.

Stajali smo ispred aerodroma. Mirko je bio malo nervozan jer nije bilo ni traga ni glasa od Kolumbijaca. Ubrzo Mirku se osmeh razvuče licem kada je spazio dvojicu Latinosa koji su nam prilazili u ogromnoj limuzini. „Evo ih“, odahnuo je Mirko nasmejan, „sa ovim ljudima je prava milina raditi, nema šanse da te ispale“.

Mirko se srdačno izljubio sa Kolumbijcima, mi ostali smo se upoznali sa olakšanjem, spakovali smo se u limuzinu i za manje od sat vremena smo se smestili u naše kabine na ogromnoj jahti.

Nastaviće se ....

Objavio Srebrni Tigar u 1. jun 2008 13:35:31 | 10 komentara

Uuuuuuuuuuuuuu!!! :))) Kuva se

Objavio Analiticar (Neregistrovan) u 1. jun 2008 13:50:07

Srebrni, odvratan si! Ovim postom konačno odlaziš u prošlost, a ja lično sa Danilovićem u budućnost. Smrade najveći! Pizdo izlizana! Izdao si hardkor!

Objavio Tiganj u 1. jun 2008 14:12:45

O, nove avanture!

Objavio Nezavisni sindikat jebača devojke Srebrnog Ti (Neregistrovan) u 1. jun 2008 14:45:04

Jebace Danilovic kozu garant!

Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 1. jun 2008 16:31:35

ti si moj idol...
gotovo je sa hogarom, ZAGORelim,homerom i ostalom imperijalistickom bagrom...
i
sta dalje biva?

Objavio tataduki u 1. jun 2008 22:00:43

Tiganj je u pravu, jedino on shvata veličinu Danilović(evog)a. Pa Danilović odlično igra šah, evo vodi sa 3:2, i reklo bi se da će koza najebati! Jedva čekam nastavak.

Objavio gamet u 1. jun 2008 23:59:39

P.S.
i moj si idol!

Objavio gamet u 2. jun 2008 0:00:22

JEBOTEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE:)))
Pa ja za ovo nisam znao...
Nism čitao, ali vidim da se moj nick spominje jedno desetine puta..
Garant si me nešto izvredjao, al unapred ti sve oprašam.........
SAMO DA SE NEŠTO PRISETIM.....
PA MI SMO BILI OK DRUGARI DOK SMO KUCKALI NA ONOM SISTEMU...
ZAR NIJE TAKO DRUG????
WHATEVER...

Objavio DANILOVIC_BRAND u 2. jun 2008 0:55:16

A pa drug- SVAKA TI ČAST.....
Imaginacija ti je fenomenalna...
Ako nisi objavio knjigu, ozbiljno razmišljaj o tome..
Ja sam to odavno namerio...
Fantastičan si..
Na stranu to što si mene uzeo u fabulu, ne ljutim se, ali ovakva mašta i ovakva ironija........ MISSIM zaista si neverovatan....
...............
Svaka čast još jednom ali od srca..
Ne ljutim se ni ako me tu staviš na kozu, jer ja znam i moja curica zna - ko sam i kakav sam;)..
NO SIKIRIKI, SAMO CEPAJ...

Objavio DANILOVIC_BRAND u 2. jun 2008 1:07:57

INGENIOZNO!!!

Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 2. jun 2008 14:20:33